Sinonimi: Lojna cista
Nastaje začepljavanjem kanala lojne žlezde , pri čemu dolazi do nakupljanja loja u samoj žlezdi i oko nje.Oko nakupljenog lojnog sadržaja se zatim stvori ovojnica (opna) koja ga ograničava, i sprečava dalje širenje.
Prvo što se primeti je bezbolni čvor u koži, a najčešće regije su glava, leđa, grudi, genitalije…
On se vrlo često može upaliti. Tada postaje crven, bolan i otečen. Nekada upala može sama da prođe, ali ipak češće prelazi u gnojnu infekciju, koja se tada jedino hiruški može rešiti.
Dijagnoza se lako postavlja kliničkim pregledom (okom) i pipanjem samog čvorića da bi se ocenila tvrdoća i veličina promene. Vrlo retko je potrebno uraditi biopsiju.
Ako ne stvara nikakve tegobe i ne ometa estetski izgled, ne mora se ni tretirati.
Ali kada se inficira, neophodno je hiruški rešavati problem na neki od sledećih načina:
Iako se ateromi javljaju kod oba pola ,češći su kod muškaraca , stoga se smatra da postoji neka povezanost javljanja ateroma sa muškim polnim hormonom (testosteron).Nastanak ateroma se vezuje i za preterano izlaganje suncu i solarijumu, kao i prethodnu minimalnu povredu kože u zahvaćenoj regiji.
Nikakva direktna preventivna mera ne postoji ali se osobama koje imaju sklonost ka nastajanju ateroma savetuje da ne koriste preparate za telo koji sadrže ulje , jer oni zapušavaju lojne kanale pa mogu olakšati nastanak ateroma.
Takođe, kao prevetivna mera bi se smatralo javljanje lekaru u stadijumu kada aterom nije inficiran, da bi se prevenirala infekcija i time olakšao tretman pre svega pacijentu.
Ne, uklanjamo samo one aterome kod kojih dolazi do upale kao i one koji vam stvaraju funkcionalne i estetske probleme.
Da, tokom zadnjih par godina, razvili smo novu tehniku uklanjanja „kroz rupice od 2 mm“.
Sinonimi: Aterom, Atheroma cutis, Sebaceous cyst
Uočavaju se kao čvor ili izbočia ispod kože, elastičan je na pritisak i pomera se u odnosu na podlogu. Najčešće se lokalizuju na glavi, leđima, grudima, genitalijama ali mogu se javiti i na svim drugim regijama tela, osim na dlanovima i tabanima. Neprijatan miris iz njih potiče od keratina, proteina koji se proizvodi u samoj lojnoj žlezdi. Veoma često ulaze u infekciju, i tada se javlja bol i otok, sa razvojem gnojnog procesa koji na kraju rezultira pojavom apscesa.
Dijagnostički se mogu pomešati sa lipomima, fibrolipomima i neurofibromima.
Lojne ciste nastaju blokadom (začepljenjem) kanala lojne žlezde ili otokom dlačnog folikula koji ometa pražnjenje lojne žlezde kroz poru.
Uočava se obično kao mali, bezbolni čvorić , koji se može napipati ispod kože. Kada duže traju (nekada i godinama), ti čvorići najčešće dostižu veličinu lešnika, ali mogu biti i veći. Veoma često u njima se razvija gnojna infekcija.
Znaci razvoja gnojne infekcije su:
Najčešće se dijagnoza postavlja na osnovu izgleda same promene (okom) i na osnovu informacija koje se dobijaju pipanjem (palpacijom) promene. Izuzetno retko je potrebno uraditi biopsiju.
U slučajevima razvoja infekcije dolazi do pojave gnojnih apcesa, a veoma retko, kada se ovaj proces ne tretira, dolazi i do razvoja nekroze.
Lojne ciste koje ne prave estetske ili funkcionalne probleme obično ostavljamo bez tretmana.
Ako narušavaju estetski izgled a pogotovo ako se inficiraju treba ih tretirati na jedan od sledećih načina:
Lojne ciste se najčešće javljaju:
Nastanak lojnih cista nije moguće sprečiti. Međutim, kod osoba kod kojih je već bilo njihovog pojavljivanja, savetuje se koriščenje proizvoda za kožu bez ulja, koja smanjuju rizik od blokade i začepljenja lojnih žlezda ( sprečava se nastanak milija, odnosno crnih i belih čepova), a time smanjuje i šansu za nastanak lojnih cista.