Čekićast prst

Sinonimi: Mallet finger, baseball finger, dropped finger

Pad (deformitet) vrha prsta, poslednjeg članka (distalne falange), nakon povređivanja ekstenzorne tetive.

Prst se može saviti u svim zglobovima, ali je ispružanje istog nemoguće u zadnjem zglobu tako da je vrh prsta (distalna falanga) pao na dole, praktično „visi“. Ovaj fenomen možemo uočiti na bilo kom prstu, ali najčešće je to na srednjem, domalom ili malom prstu šake.

U veoma retkim slučajevima dijagnostički ga je teško razlikovati od preloma vrha prsta.

Najčešće nastaje nakon sportske povrede, obično nakon udarca loptom, ili prilikom pada, kada se pri padu dočekamo na prste. Tokom ovih povreda može biti povređena samo tetiva, ali retko dolazi i do delimičnih preloma (fraktura) kostiju vrha prstiju. Osim ovih povreda, koje nazivamo zatvorenim povredama šake, i trauma vrhova prstiju oštrim predmetima (posekotine), mogu imati za posledicu isti deformitet kada se pri tome preseče tetiva.

Kod tupih povreda (bez otvorene rane), osnovni znaci povrede su:

• bol
• otok
• modrica
• pad vrha prsta sa nemogućnošću ispružanja

Kod intenzivnijih povreda, može doći i do razvoja znakova na noktu u vidu tamne modrice ili čak odvajanja nokta od podloge.

Kod oštrih povreda osim navedenih simptoma uvek postoji i otvorena rana sa krvavljenjem.

Čekićast prst se veoma retko javlja i kao urođena anomalija.

U najvećem broju slučajeva dovoljan je detaljan klinički pregled sa ispitivanjem funkcije opružanja i savijanja vrha prsta kao i radiografija (rentgen) prsta u dva pravca.

Komplikacije uglavnom nastaju radi kasnog ili neadekvatnog tretmana a one mogu biti:

• ulceracija, maceracija i nekroza kože
• infekcija
• deformacija nokta
• deformacija distalnog zgloba prsta
• prolongiran, hroničan bol
• prolongiran otok

Tretman može biti nehirurški i hirurški.

Imobilizacija prsta, primenjuje se kod svih zatvorenih povreda sa povredom tetive i u slučajevima kada je tetiva delimično prekinuta. Imobiliše se samo vrh prsta sa prvim zglobom, sa očuvanjem pokretljivosti prsta u ostalim zglobovima. Prst se imobiliše dok je maksimalno ispružen sa postavljanjem udlage sa dorzalne ( gornje) strane prsta , od vrha prsta do srednjeg zgloba. U stalnoj imobilizaciji prst se drži 8 nedelja, a potom još 2 do 3 nedelje imobilizacija se postavlja noću. Nakon toga potrebno je još 2 do 6 meseci stalnih vežbi, sa upotrebom prsta, do konačnog dobrog rezultata. Veoma retko se posle ovakvog tretmana mora pristupiti i hirurškom tretmanu.

Tendorafija, primenjuje se u svim slučajevima kada imobilizacija nije dala zadovoljavajuć rezultat (1 od 4 slučaja), kada je je povreda prsta ozbiljnija i uvek, kada se radi o otvorenoj povredi (kada postoji rana). Osnovni cilj ove intervencije je uspostaviti kontinuitet tetive koja dovodi do ispružanja prsta. U slučajevima hronične povrede, nakon neuspele imobilizacije i kod netretiranih povreda, nastaje nefunkcionalan ožiljak između krajeva tetive, koga treba ukloniti ( ekscizija ), pre uspostavljanja tetivnog kontinuiteta. U izrazito retkim slučajevima potrebno je uraditi i imobilizaciju sa iglom ili fiksirajućim šrafom.