Sinonimi: Nevus, Mole
Većina mladeža su bezopasne promene na koži, ali postoje i mladeži sa većom šansom za nastanak melanoma u njima i zbog toga je redovan monitoring ( praćenje) istih veoma važan korak u ranom otkrivanju melanoma i ostalih karcinoma kože.
Mladeži predstavljaju nepravilno grupisanje i rast melanocitnih ćelija u koži. Melanocitne ćelije proizvode pigment melanin koji daje boju koži i prirodno nas štiti od prekomernog oštećenja kože od sunčevog UV zračenja. Ove ćelije u našoj koži treba da budu pravilno raspoređene (nikad dve zajedno) pokrivajući čitavu površinu kože ravnomerno, sa izuzetkom dlanova i tabana.
Jedan broj mladeža uočavamo već na rođenju i te mladeže zovemo urođenim mladežima, svi ostali mladeži se smatraju stečenim. Najveći broj njih se pojavljuje tokom prvih 20 godina života, a ostali mladeži mogu nastati i kasnije.
Vremenom će najveći broj mladeža lagano posvetleti i postati ispupčeniji. U nekim periodima mladeži potamne, npr. posle sunčanja, kod tinejdžera i u trudnoći. Određeni mladeži će dobiti dlačice. Mali broj mladeža može spontano nestati tokom vremena. Jedan broj se tokom života neće promeniti.
Tipični mladeži (obični ili regularni) su najčešće veličine do 6 mm u prečniku, jednobojni, od svetlo braon do crne boje, simetričnog izgleda, jasnih ivica. Oni nastaju tokom prvih 20 godina života, svojom veličinom prate naš rast, ali ne menjaju bitnije svoj izgled i boju.
Tipičan mladež može biti u ravni kože, ispupčen (iznad ravni kože) ili viseći, može biti sa ili bez dlaka.
Može biti tvrd na dodir ili mek.
On je tipičan bez obzira da li postoji od rođenja, da li se javio u ranoj mladosti, ili kasnije tokom života. Osnovna karakteristika njegove tipičnosti je da se ne menja!
Sinonimi: Dysplastic nevus
Atipičan mladež se od ostalih mladeža razlikuje po svojoj veličini, boji, izgledu i obliku.
Atipičan mladež je veći od 6 mm u prečniku, višebojan, nepravilnog oblika (asimetričan) a ivice su mu isprekidane, izreckane ili nejasne. Ovo su osobine koje se mogu uočiti golim okom.
Kada atipični mladež ima histopatološke karakteristike koje su daleko bliže melanomu negotipičnom mladežu, postavlja se dijagnoza Displastičnog mladeža.
Zbog ovakvih karakteristika mnogi ga smatraju „prekancerozom“ odnosno stanjem koje direktno vodi u melanom. Međutim, činjenica je da displastični mladež predstavlja samoveću mogućnost za nastanak melanoma ali ne i da će svaki to postati. Od svih melanomapola nastane u postojećem displastičnom mladežu a druga polovina melanoma nastaje napotpuno zdravoj koži.
Sinonimi: Atypical mole syndrome
SAM imaju sve osobe koje imaju preko 100 mladeža od čega je najmanje 1 od njih atipični mladež (dysplastic nevus) – histopatološki potvrđen. Ove osobe imaju veći rizik za nastanak melanoma ali ne znači da će svaka od njih sigurno steći melanom tokom života.
Sinonimi: congenital nevus (CN), congenital melanocytic nevi (CMN)
To su mladeži koji se uočavaju na rođenju ili u prvim danima nakon rođenja. Po veličini možemo ih podeliti na male (do 1.5 cm prečnika), srednje (od 1,5 do 10 cm), velike (od 11 do 20 cm) i gigantske (veće od 20 cm prečnika) (tabela 1).
Statistika kaže da se mali urođeni mladež javlja kod 1. od 100 novorođene dece a da se gigantski mladež javlja kod 1. deteta od 500.000 novorođene dece. U odnosu na pol nešto se češće javljaju kod devojčica nego kod dečaka (1.3-1).
Mogućnost da se u urođenom mladežu razvije melanom, raste sa njegovom veličinom, pa se zato za sve velike i gigantske mladeže savetuje preventivno uklanjanje.
mali | < 1.5cm | |
srednji | 1.5-10cm | |
veliki | 11-20cm | |
gigantski | G1 | 21-30cm |
G2 | 31-40cm | |
G3 | > 40cm |
Pregled mladeža na osnovu njihovog izgleda kao i na osnovu osobina, zovemo kliničkim pregledom ( pregled okom ili uz pomoć lupe). Na osnovu kliničkog pregleda lekar ne postavlja dijagnozu, već mladeže deli na tipične (sa malim rizikom) i atipične (sa velikim rizikom za nastanak melanoma). Nakon kliničkog pregleda lekar se opredeljuje za one mladeže koji su atipični i potencijalno sumnjivi i za njih predlaže dermoskopsku dijagnostiku.
Klinički pregled se savetuje svima, ali pre svega osobama sa faktorima rizika za nastanak melanoma i/ili sa rizičnim mladežima.
ABCDE pravila kliničkog pregleda podrazumevaju vizuelno (okom) uočavanje sledećih karakteristika izgleda i osobina (ponašanja) mladeža:
Da biste sami procenili da li je vaš mladež asimetričan, uporedite oblik i boje (gornje polovine sa donjom, spoljne sa unutrašnjom). Kod simetričnog mladeža su te polovine veoma slične, a kod asimetričnog se uočljivo razlikuju.
Naravno, nije svaki asimetričan mladež sumnjiv na melanom.
asimetričan mladež
simetričan mladež
Mladeži obično imaju jasno difinisanu ivicu. Mladež sa prekidom ivica je onaj koji nema jasnu granicu u odnosu na okolnu kožu ili je ona isprekidana, odnosno izreckana.
prekid ivica
očuvane ivice
Mladeži su obično jednobojni. Ukoliko mladež ima najmanje 2, a posebno ako ima 3 ili više boja on je obavezno za detaljnu dermoskopsku analizu.
mladež sa najmanje 2 boje
jednobojan mladež
Svi mladeži veći od 6 mm u prečniku su za detaljnu dermoskopsku analizu.
prečnik mladeža manji od 6mm
prečnik mladeža preko 6mm
Ukoliko primetite da vaš mladež naglo raste, menja oblik ili boju, curi, krvari, pravi krastu, pod upalom je, svrbi, boli ili je povređen, potrebno je da se što pre javite svom lekaru koji će vas pregledati i po potrebi uputiti na dermoskopiju.
raste i menja oblik
pravi krastu
krvari
Dermoskopija je najsavremenija, neinvazivna, bezbolna metoda za ranu dijagnozu melanoma i svih pigmentnih kožnih promena. Ova metoda obezbeđuje, kroz površnu kontaktnu mikroskopiju, bolju «in vivo» vizuelizaciju struktura u epidermu i dermu, koje su od značaja za ranu dijagnozu. Svoju osnovnu primenu ova metoda našla je u dijagnostici melanoma. U odnosu na prethodnu, kliničku dijagnostiku, dermoskopija unapređuje tačnost postavljanja dijagnoze za melanom za 20 do 30 %, što obezbeđuje tačnost dermoskopije od 92 do 99 % što se potvrđuje histopatologijom.
Osim u dijagnostici melanoma, dermoskopija se koristi u dijagnostici svih kožnih promena kao što su: mladež, bazocelularni karcinom, seboroična keratoza, dermatofibrom i angiom.
Najčešće tehnike uklanjanja mladeža su:
Ekscizija je osnovna hirurška tehnika uklanjanja svih kožnih promena. Ovom tehnikom uklanja se celokupna promena sa delom zdrave okolne kože i potkožnog masnog tkiva.
lokalna anestezija
incizija kože
ekscidirana promena u „zdravo“ po širini
ekscidirana promena u „zdravo“ po dubini
defekt nakon ekscizije
primarna sutura: direktno zatvaranje rane
Ovo je tehnika koja podrazumeva uklanjanje mladeža radio talasima ili/i skalpelom, pri čemu na koži ostaje minimalan ožiljak.
Kada god može da se primeni ova tehnika, mi je biramo, jer estetski daje odlične rezultate.
Pre
Posle
Ostale tehnike uklanjanja su:
Mladeži se najčešće uklanjaju ekscizijom (isecanjem). Slojevita ekscizija (shave) se koristi samo za estetsko uklanjanje i to samo u specijalizovanim ustanovama gde su obezbedjeni neophodni dijagnostički, hirurški i histopatološki uslovi. Ostale tehnike koristimo u slučajevima ekstremno velikih mladeža kada nakon uklanjanja nastali defekt ne možemo direktno zatvoriti (sašiti kraj sa krajem).
Monitoringom kože i mladeža objedinjene su mere rane dijagnostike, praćenja i kontrole mladeža a to su: samopregled mladeža, dermoskopski monitoring i mapiranje mladeža na telu.
Samopregled ili samokontrola mladeža predstavlja bitan element u prevenciji nastanka melanoma. Osnovu samopregleda mladeža čini uočavanje atipičnih i rizičnih mladeža, pregledom kože od glave do pete. Da biste mogli samostalno da kontrolišete i pratite Vaše mladeže neophodna je edukacija, kao i saradnja sa vašim lekarom. Samopregled je veoma koristan, pre svega kod osoba koje imaju bar jedan od faktora rizika za dobijanje melanoma. Samopregled je dovoljno uraditi jednom mesečno. Za sve osobe koje praktikuju samopregled savetuje se godišnja kontrola kod svog lekara.
Dermoskopski monitoring predstavlja najbitniji element dobre kontrole mladeža. Jedino se digitalnom dermoskopskom tehnikom omogućava efikasno i precizno praćenje svih mladeža na koži sa jasnim mikroskopskim uočavanjem svih unutrašnjih struktura. On u suštini podrazumeva ponovljena dermoskopiranja mladeža na redovnoj kontroli i u slučaju promena na njima, sa uočavanjem sličnosti i razlika na datoj promeni.
Mapiranje mladeža i svih promena na koži po regijama tela u vidu digitalnih fotografija nazivamo „body maping“.Tokom ove procedure potrebno je načiniti kvalitetne fotografije svih regija kože na kojima se jasno mogu uočiti sve promene bez obzira na njihovu veličinu. Kada postoji mapa kožnih promena stiče se mogućnost za detaljno praćenje tokom života. Monitoring kože i mladeža omogućava otkrivanje početnih promena na postojećim mladežima kao i otkrivanje potpuno novih atipičnih pigmentnih promena i time omogućava sprovođenje rane dijagnostike i prevencije nastanka melanoma.
Laseri se, za sada, ne bi trebali koristiti za uklanjanje mladeža jer se posle takvog uklanjanja mladež ne može poslati na histopatološku analizu.
Svaki mladež je neophodno nakon uklanjanja poslati na histopatološku analizu da bismo znali da li se radi o dobroćudnoj , atipičnoj ili zloćudnoj promeni.
Kada nam HP analiza kaže da je uklonjeni mladež bio displastik nevus, direktno smo sprečili nastanak melanoma, ali dobili i zadatak da redovno i precizno pratimo pacijenta u budućnosti.
A u slučaju postavljanja dijagnoze melanoma, od velike važnosti je opširni histopatološki nalaz koji nam određuje dalji tok tretmana.
Da, uklanjanje mladeža je potpuno bezbedno. Uklanjanjem mladeža ne možete izazvati nastanak bolesti (melanoma).
To pre svega zavisi od tipa mladeža sa jedne i faktora rizika pacijenta sa druge strane. Kratko rečeno, neki mladeži su za preventivno uklanjanje, a neke možemo pratiti određeno vreme i potom odlučiti da li su za uklanjanje.
Da, uklanjanje mladeža iz estetskih razloga potpuno je bezbedno ukoliko smo ispoštovali standard za tretman mladeža, a to su sledeća tri uslova: prvo, uradili dijagnostiku mladeža, drugo, adekvatna tehnika uklanjanja i treće, poslali uklonjeni mladež na histopatološku analizu.
Da, biopsija mladeža je potpuno bezbedna a primenjuje se veoma retko i to samo u slučajevima nejsane dermoskopske dijagnoze.
Ne, uklanjanje mladeža u lokalnoj anesteziji je potpuno bezbedno. Najčešće se mladeži uklanjaju u lokalnoj anesteziji, a samo u retkim slučajevima, primenjujemo druge vrste anestezija, npr. kada su u pitanju gigantski urođeni mladeži.
Najbolja zaštita za mladeže je ista kao i zaštita celokupne kože od prekomernog UV zračenja (mere zaštite od uv zračenja).
Ukratko: ukoliko nikad ne pocrvenite na suncu, postepeno dobijete preplanulu boju (ten), nikada ne dobijete maksimalno mogući ten za vas, ukoliko nemate znake oštećenja kože od sunca – vi ste dobro štitili važ mladež i celu kožu.
Ne, ne treba pokrivati mladeže ničim , već ih treba tretirati i štititi kao i okolnu kožu.
Zbog toga što melanom, jedan od najopasnijih karcinoma, može ličiti na mladež (posebno u ranoj fazi) i sa druge strane melanom se u skoro 50% slučajeva može javiti na postojećem mladežu.
Povređeni mladež prvo treba zaštititi od daljeg povređivanja i eventualne infekcije. Zbog toga ga je najbolje, oprati mlakom prethodno prokuvalom vodom, i prekriti sterilnom gazom ili hanzaplastom. Najbolje bi bilo da se javite vašem lekaru na pregled, a ukoliko je to moguće i u prvu specijalizovanu ustanovu za mladeže u kojoj se radi digitalna dermoskopija.
Edukacija samopregleda mladeža po ABCDE kliničkim pravilima obezbediće vam uočavanjem bilo koje promene na mladežu, a time i rano otkrivanje rizičnih mladeža. Svi mladeži koji se naglo menjaju spadaju u rizične mladeže. Nagle promene na mladežima nazivamo evolucijom, a pod tim se podrazumeva sledeće: nagli rast, promena veličine ili oblika, promena boje, curenje, krvavljenje ili nastanak kraste, upala, svrab, bol i povređivanje. Posedovanje bilo kojeg od ovih znakova ukazuje na rizik, a što je više ovih znakova rizik za razvoj melanoma na mladežu, raste.
Urođeni mladeži (ili kongenitalni) nisu zaštićeni rođenjem od mogućnosti nastanka melanoma u njima. Dakle, kao i svi ostali mladeži, urođeni mladeži nose potencijalni rizik za nastanak melanoma i on raste sa veličinom urođenog mladeža.
Ova zabluda najverovatnije potiče od činjenice da u našoj kulturi mladeže smatramo prirodnom osobinom, čak i karakteristikom koja nam donosi sreću, a ne promenom na koži koja predstavlja „grešku“ koja nam nije neophodna.
Ne postoji ništa bezbednije od uklanjanja mladeža. Uklanjanjem se ne može promeniti karakter mladeža, odnosno, on ne može da se uklanjanjem promeni u melanom. Ovo je najčešća zabluda, a nažalost prisutna je ne samo kod stanovništva već i kod dela medicinskih radnika.
Poreklo ove zablude je verovatno vezano za ustaljeno mišljenje da je povređivanje mladeža okidač za nastanak melanoma ili da je povređivanjem tokom života došlo do nastanka novog mladeža koji je opasan.
Mladeži iznad ravni kože nisu opasniji od mladeža koji su u ravni kože. Opasni su oni mladeži koji su bili ravni a koji naglo počinju da rastu iznad ravni kože , dakle imaju evoluciju.
Mladeži iznad ravni kože su izloženiji svakodnevnoj traumi pa samim tim predstavljaju osnovu za potencijalni strah da će se povređivanjem pokrenuti proces maligne transformacije u melanom.
Postojanje dlake u mladežu nije karakteristika na osnovu koje se može proceniti „bezbednost“ mladeža. Bezbedni su oni mladeži koji nemaju nijednu karakteristiku rizika po ABCDE pravilima kliničkog pregleda.
Kratko rečeno, bezbedni su mladež koji su jednobojni, simetrični, manji od 6 mm u prečniku i koji se ne menjaju.
Poreklo ove zablude je verovatno vezano za činjenicu da su se ranije kasno dijagnostikovali melanomi, samo u završnim fazama, i zbog toga što su u njima uništene sve strukture u koži, pa time i dlaka. Činjenica je da sada, kada uspevamo u značajnom broju da dijagnostikujemo melanom u ranoj fazi nalazimo i melanome koji imaju dlaku u sebi.
Ovo je najčešći strah ali i zabluda.
Nema nijednog jasnog dokaza da je posle povređivanja mladeža došlo do promene njegovog karaktera dobroćudnosti, odnosno da je to bio razlog nastanka melanoma.
Osnovni znak nastanka melanoma na mladežu se uočava u vidu naglog rasta u širinu ili u visinu, promene boje ili uočavanjem neke od drugih karakteristika iz ABCDE pravila kliničkog pregleda.