Dermatofibrom

Dermatofibrom je benigni tumor kože koji potiče od fibroznog tkiva.

Sinonimi: Bengini histiocitomfibrozni histiocitom

https://www.orshospital.rs/wp-content/uploads/2021/04/dermatofibrom-1.jpg

Dermatofibrom na nozi

https://www.orshospital.rs/wp-content/uploads/2021/04/dermatofibrom-2.jpg

Dermoskopski nalaz

Kako nastaje?

Nije poznat pravi razlog nastanka ovih kožnih promena. Ali se može navesti mikrotruma kože kao jedan od mogućih uzročnika.

Simptomi i znaci

To su najčešće braonkasti čvorići u koži veličine od par mm do 1 cm koji u centru promene sadrži rasvetljenje (belo). U najvećem boju slučajeva su bezbolni a u mlaom broju slučajeva pacijenti navode bol ili svrab u regiji ove promene. Veličina se retko može povećati ali se intenzitet boje može menjati u različitim periodima.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se lako postavlja kliničkim pregledom (okom) i dermoskopijom. Vrlo retko je potrebno uraditi biopsiju.

Kako se uklanja?

Ako ne stvara nikakve tegobe i ne ometa estetski izgled ne mora se ni tretirati.

Ako pak raste, bitno ga je preventivno ukolniti a suvereni način uklanjanje je ekscizija.

Faktori rizika i prevencija

Faktorom rizika se smatraju ponovljene mikrotraume kože (ubodi u kožu, depilacija,ujedi komaraca…)

Rizičnom grupom se smatraju žene posle 40. godine života , zbog pada nivoa estrogenih hormona.

Najčešća pitanja

Da li ga moram ukloniti?

Ne, nije uvek neophodno uklanjati dermatofibrome zato što su to dobroćudne kožne promene.

Ali ako raste ili se menja savetuje se uklanjanje iz preventivnih razloga.

Da li se može ponovo pojaviti nakon ukanjanja?

Ne, ali se blizu njega ili na nekom novom mestu može javiti novi.

Na kojim regijama se najčešće javlja?

Najčešće se javlja na nogama kod žena.

Saznajte više

Sinonimi: Benign histiocytomafibrosus histiocytoma

https://www.orshospital.rs/wp-content/uploads/2021/04/dermatofibrom-3.jpg

Dermatofibrom na nozi

https://www.orshospital.rs/wp-content/uploads/2021/04/dermatofibrom-4.jpg

Dermoskopski nalaz

Diferencijalna dijagnoza

Dermatofibrosarcoma protuberans, Melanocytic lesions (Nevus), Dysplastic Nevus, Spitz Nevus, Blue Nevus, Keloid, Keratoacanthoma, Melanoma, Basal Cell Carcinoma, Squamous Cell Carcinoma.

Razlozi nastanka

I dalje su nepoznati razlozi nastanka dermatofibroma. Koje je mesto mikrotraume kože u tom mehanizmu (od uklanjanja dlaka do uboda insekata) za sada nam takođe nije dovoljno poznato.

Simptomi i znaci

Pojava dermatofibroma na koži najčešće ostaje bez ikakvog simptoma.

  • Prvo što primećujemo je obojeni, tvrd čvorić na koži, najčešće braon boje (od svetle do tamne nijanse) sa centralnim rasetljenjem
  • Veličina tih čvorića (nodulusa) iznosi od par mm do 1 cm prečnika
  • Veoma retko se javljaju bol i svrab
  • Dermatofibromi se vremenom ne povećavaju znatno a mogu da menjaju intezitet svoje obojenosti.

Kako se dijagnostikuje?

  • Digitalnom dermoskopijom uspostavlja se veoma sigurna dijagnoza, kao i mogućnost adekvatnog praćenja i diferencijalne dijagnostike.
  • U svim slučajevima kada dijagnoza nije jasna, primenjuje se biopsija

Komplikacije

Komplikacije dermatofibroma su veoma retke. Međutim ,posebnu pažnju treba obratiti u onim slučajevima gde dolazi do evolucije promene, odnosno, ako ona raste, menja boju ili gubi tipičan izgled. U svim tim slučajevima preporučuje se digitalna dermoskopija i biopsiona dijagnostika.

Tretman

  • Bez tretmana – za sve dermatofibrome, gde je uspostavljena sigurna dijagnoza, a koji su bez simptoma i evolucije (ne menjaju se), nije potreban nikakav tretman.
  • Ekscizija (hirurško uklanjanje), ukoliko se iz bilo kog razloga dermatofibrom uklanja (životni komfor, estetika i dr.) preporučuje se njegovo radikalno uklanjanje (uklanjanje u celini). Nakon uklanjanja ostaje jasan ožiljak.
  • Druge hiruške tehnike (radiotalasna „shave“ tehnika i laser tretmani) se za sada ne preporučuju zbog velike verovatnoće ponovnog javljanja dermatofibroma.

Faktori rizika

Faktori rizika za nastanak dermatofibroma, posmatrani na osnovu incidence su:

  • Kod žena posle 40. godine života (zbog smanjenja funkcije estrogenih hormona)
  • Ponavljajuće mikrotraume

Prevencija

Prava prevencija ne postoji ali na osnovu faktora rizika, čuvanje od mikrotrauma i to specijalno kod žena pri depilaciji, može smanjiti rizik od njihovog nastajanja.